- Pi­še: mr Bra­no Bu­la­to­vić

Uoči oče­ki­va­ne od­lu­ke kr­njeg i na Kat­ni­će­vim pro­jek­ci­ja­ma za­sno­va­nog par­la­men­ta da ra­ti­fi­ku­je spo­ra­zum o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO, ne mo­gu a da se­be i gra­đa­ne ne pod­sje­tim na ne­ko­li­ko či­nje­ni­ca ko­je go­vo­re, ne to­li­ko o od­no­su cr­no­gor­skih vla­sti ko­li­ko o ne­do­stat­ku naj­o­snov­ni­jih mo­ral­nih po­stu­la­ta i prin­ci­pa od ko­jih po­o­dav­no bo­lu­je cr­no­gor­ska dr­žav­na po­li­ti­ka. Kre­ni­mo re­dom.
Sa­mo dan na­kon što je ame­rič­ki Se­nat dao ze­le­no sv­je­tlo za pri­jem Cr­ne Go­re u NA­TO ali­jan­su, pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, sla­vo­do­bit­no iz­ja­vi da je ta od­lu­ka OB­RA­DO­VA­LA SVE DO­BRO­NA­MJER­NE GRA­ĐA­NE!!!
Da se za­klju­či­ti da su svi oni gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji ne po­dr­ža­va­ju ula­zak nji­ho­ve ze­mlje u dru­štvo osvje­do­če­nih na­sil­ni­ka i ubi­ca, a ne­ma ih ma­li broj, NE­DO­BRO­NA­MJER­NI. Za­i­sta iz­ja­va ko­ja pred­sta­vlja svo­je­vr­stan po­li­tič­ki ge­no­cid i za­slu­žu­je po­seb­nu psi­ho­a­na­li­zu auto­ra. Jer, u de­mo­krat­skom svi­je­tu, ko­jem na­vod­no hr­li Cr­na Go­ra, ni­je po­zna­to da vlast na taj na­čin kva­li­fi­ku­je i do­ži­vlja­va svo­je opo­nen­te, ni­ti ih dis­kri­mi­ni­še i pro­gla­ša­va ne­pri­ja­te­lji­ma sop­stve­ne ze­mlje. Ova­kvo ne­što, u vre­me­nu mo­der­nih ci­vi­li­zo­va­nih dr­ža­va, mo­gu­će je iz­gle­da sa­mo u Cr­noj Go­ri, ze­mlji sva­ko­ja­kih ču­de­sa. U ze­mlja­ma, a ma­lo ih je, ko­je bje­že od sa­mih se­be, po­ku­ša­va­ju­ći da "no­vim ca­re­vim odi­je­lom” sa­kri­ju sop­stve­nu go­lo­ti­nju i sra­mo­tu. A nas "ne­do­bro­na­mjer­ne” ka­ko nas pro­gla­si pre­mi­jer, ko­ji je po funk­ci­ji u svim nor­mal­nim ze­mlja­ma pre­mi­jer svi­ma, nas "ne­do­bro­na­mjer­ne” ko­jih je za naj­ma­a­nje dva­de­se­tak pro­ce­na­ta vi­še od „do­bro­na­mjer­nih”, od­lu­ka da Cr­na Go­ra bu­de u dru­štvu onih ko­ji su je be­so­muč­no bom­bar­do­va­li, ubi­ja­li nje­nu dje­cu i gra­đa­ne, za­tro­va­li ze­mlju i vo­du osi­ro­ma­še­nim ura­nom i osta­vi­li nam zlo ko­je će nas tro­va­ti i ubi­ja­ti sve dok je svi­je­ta i vi­je­ka, jed­na­ko je i po­sti­dje­la i uvri­je­di­la. Jer, ova­kva po­da­nič­ka, ku­ka­vič­ka i od na­ro­da oda­lje­na po­li­ti­ka ni­je za­bi­lje­že­na u isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Od Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na se tra­ži to­tal­na am­ne­zi­ja.
Tra­že od nas da za­bo­ra­vi­mo Mu­ri­no i nje­nu dje­cu, da za­bo­ra­vi­mo Da­ni­lov­grad i pr­vu žr­tvu NA­TO agre­si­je, ma­lu Mi­li­cu Ra­kić, voz na gr­de­lič­kom mo­stu, Alek­si­nac, Ko­ša­re, da za­bo­ra­vi­mo ra­zo­re­ne pu­te­ve, sru­še­ne mo­sto­ve, ra­zo­re­ne fa­bri­ke... Da za­bo­ra­vi­mo da su nas bom­bar­do­va­li bez od­lu­ke Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti, jer smo se na­šli na pu­tu nji­ho­vih pla­no­va i in­te­re­sa. Tra­ži se od nas da za­bo­ra­vi­mo na Ko­so­vo, na sve­te la­vre ko­je su svje­do­ci na­šeg po­sto­ja­nja i tra­ja­nja. Da za­bo­ra­vi­mo na bit­ke i po­bje­de, da za­bo­ra­vi­mo ko smo i od ko­ga smo.
Tra­že od nas da za­žmu­ri­mo pred isti­nom da smo kao na­rod po bro­ju kan­ce­ro­ge­nih obo­lje­nja na pr­vom mje­stu u Evro­pi. Tra­že od nas da upre­mo u oko onih ko­ji ni dan da­nas ne zna­ju za gro­bo­ve svo­jih naj­mi­li­jih. Da bu­de­mo ravno­du­šni pre­ma pla­ču i le­le­ku na­še bra­će, ko­ji ne mo­gu ni svi­je­ću da za­pa­le na po­ru­še­ne i za­tra­vlje­ne gro­bo­ve svo­je dje­ce. Tra­že od nas ne sa­mo da za­bo­ra­vi­mo ono što se ne da i ne smi­je za­bo­ra­vi­ti, već i da opro­sti­mo ono što kao na­rod ni­je­smo ni­kom, i da krv­ni­ka za­gr­li­mo kao bra­ta. Da kao žr­tve za­pje­va­mo odu dže­la­ti­ma, da klek­ne­mo pred njih i po­lju­bi­mo nji­ho­ve ru­ke i sku­te okr­va­vlje­ne kr­vlju na­še dje­ce i na­ših ro­di­te­lja. Da plju­ne­mo na Nje­go­ša, na sve Pe­tro­vi­će, na Obi­li­će i sve one ko­ji su nas za­du­ži­li. Tra­že od nas da bu­de­mo „do­bro­na­mjer­ni” i po­mi­ri­mo se sa či­nje­ni­com da će ko­li­ko sju­tra si­no­vi Cr­ne Go­re, bez ob­zi­ra ko­je su dre­so­ve no­si­li nji­ho­vi oče­vi, gi­nu­ti za in­te­re­se kro­ja­ča no­vog svjet­skog po­ret­ka na adre­sa­ma ko­je da­nas sa­mo mo­že­mo da na­slu­ti­mo, a ko­je su od Cr­ne Go­re hi­lja­da­ma ki­lo­me­ta­ra da­le­ko.
I dok se od Cr­ne Go­re tra­ži da ću­ti i tr­pi, da po­gne gla­vu i pri­ne­se je na NA­TO panj, no­vo­pri­mlje­ni član fran­cu­ske aka­de­mi­je An­drej Ma­kin, u svo­joj pri­stup­noj be­sje­di, op­tu­žio je svo­je ko­le­ge za sa­u­če­sni­štvo u NA­TO zlo­čin­ci­ma, zbog ĆU­TA­NjA. Na­še aka­de­mi­ke ni­ko i ni­kad ni­je tr­gao iz sna sa­mo­do­volj­no­sti i aka­dem­skog mi­ra, ko­ji su lju­bo­mor­no ču­va­li i on­da ka­da je gr­mje­lo i si­je­va­lo.
Sa­svim „ne­do­bro­na­mjer­no” pi­tam se ko­li­ko je vlast Cr­ne Go­re sa­u­če­snik u sve­mu to­me? Da li se učla­nje­njem u NA­TO klub Cr­na Go­ra de­fi­ni­tiv­no od­re­kla pra­va da tra­ži ma­kar kr­šte­no iz­vi­nje­nje i na­dok­na­du pri­či­nje­ne joj šte­te? Da li je ovim či­nom po­sta­la sa­u­če­sni­kom svih pro­šlih i svih bu­du­ćih ne­po­čin­sta­va ove kraj­nje bes­kru­pu­lo­zne gru­pa­ci­je u slu­žbi ame­rič­kih in­te­re­sa, od Li­bi­je, Ira­ka, Si­ri­je, do gra­ni­ca Ru­si­je?
Ali ono naj­no­vi­je bjek­stvo cr­no­gor­skih vla­sti od vo­lje i in­te­re­sa svo­jih gra­đa­na, ku­ka­vič­ki strah da tu vo­lju te­sti­ra­ju na naj­va­žni­jem po­li­tič­kom pi­ta­nju ovo­ga vi­je­ka, pred­sta­vlja ko­lek­tiv­no ras­pe­će bez pri­mje­ra. Pri­sje­ti­mo se sa­mo pri­zna­va­nja kva­zi­dr­ža­ve Ko­so­vo, sank­ci­ja vje­kov­nom pri­ja­te­lju i za­štit­ni­ci maj­ci Ru­si­ji, ka­ko su je zva­li na­ši pre­ci, pa kra­đe i pre­kra­đe srp­skog je­zi­ka, na­sr­ta­ja na sam dr­žav­ni te­melj, Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, him­ne, za­sta­ve, i ta­ko da­lje i ta­ko da­lje.
Ali, ono što oni ko­ji će na isto­rij­skom Ce­ti­nju, kao onog 12. ju­la 1941. po­no­vo za­gr­li­ti du­šma­ne, ne smi­ju da za­bo­ra­ve, je­ste či­nje­ni­ca da u ovom na­ro­du sva­ki 12. ima i svoj 13. i da "ne­do­bro­na­mjer­ni” gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­jih, da opet pod­sje­tim ima dva­de­set pro­ce­na­ta vi­še od "do­bro­na­mjer­nih” ne­će tek ta­ko la­ko sve­za­ti NA­TO lan­ci­ma.
Jer, sra­mo­ta bi nas mo­gla nad­ži­vje­ti.